All for Joomla All for Webmasters

Od 13.02.2021. godine na snazi je Uredba o utvrđivanju Programa direktnih davanja iz Budžeta Republike Srbije privrednim subjektima u privatnom sektoru u cilju ublažavanja ekonomskih posledica prouzrokovanih epidemijom bolesti COVID-19, koja je objavljena i u ’’Službenom glasniku RS’’ broj 11. Direktna davanja, podrazumevaju uplate bespovratnih novčanih sredstava privrednim subjektima u privatnom sektoru. Ova sredstva mogu da se koriste isključivo za isplate zarada i naknada zarada zaposlenima. Poslodavci se za korišćenje

Vlada Republike Srbije je 24. decembra 2020. godine donela Uredbu o načinu odlaganja plaćanja dugovanog poreza i doprinosa u cilju ublažavanja ekonomskih posledica nastalih usled bolesti COVID-19 (Uredba). Uredba je objavljena u Službenom glasniku Republike Srbije broj 156 dana 25. decembra 2020. godine a stupa na snagu 2. januara 2021. godine. Na koje subjekte se Uredba odnosi? Uredba se odnosi na privredne subjekte koji su se opredelili za odlaganje dospelosti

Udruženje radnika na internetu, osnovano nakon što je Poreska uprava prošlog meseca najavila da će osobama koje prihoduju u inostranstvu naplatiti porez i prateće doprinose za poslednjih pet godina, objavilo je izveštaj stručnog tima o pristiglim pozivima i rešenjima PU. Do sada analizom pristiglih poreskih rešenja primetili su sledeće pravilnosti u  procesu: U skoro svim slučajevima Poreska uprava je pokretala kontrolu nakon 1. juna 2020. godine. U zavisnosti od toga da

  Ko je poreski obveznik? Ukoliko ostvarujete primanja po osnovu rada u ili iz druge države dužni ste da sami obračunate i uplatite porez i pripadajuće doprinose na te prihode. Poreski obveznik je fizičko lice rezident Republike Srbije koji ostvaruje prihode po osnovu rada u ili iz druge države. Rezident Republike Srbije jeste fizičko lice koje: 1. na teritoriji Republike ima prebivalište ili centar poslovnih i životnih interesa ili 2.

Šta je porez na dodatu vrednost Porez na dodatu vrednost (PDV)  je opšti porez na potrošnju koji se obračunava i plaća na isporuku dobara i pružanje usluga, u svim fazama proizvodnje i prometa dobara i usluga, kao i na uvoz dobara. Prema članu 38 Zakona o PDV-u, obveznik PDV-a se postaje  kada se u prethodnih 12 meseci ostvari promet veći od 8.000.000 RSD. Tada je obveznik dužan da podnese evidencionu prijavu

Za koji će poreski period obveznik PDV podnositi poresku prijavu, obračunavati i plaćati PDV, zavisi pre svega od iznosa ukupnog prometa dobara i usluga tog obveznika (ostvarenog u prethodnih 12 meseci ili procenjenog za narednih 12 meseci). Pored toga, na određivanje poreskog perioda utiče i činjenica da li je obveznik tek otpočeo sa obavljanjem PDV aktivnosti, da li primenjuje sistem naplate, a u određenim slučajevima i volja samog obveznika PDV.

Narodna skupština je 07. 10 2019. usvojila Zakon o izmenama i dopunama Zakona o porezu na dodatu vrednost (ZID ZPDV u tekstu, radi lakšeg čitanja). On je stupio na snagu osmog dana od dana objavljivanja, ali će se primenjivati od 1. januara 2020. godine. Odredbe koje se odnose na nova poreska oslobođenja i one koje se odnose na ovlašćenja za donošenje podzakonskih akata, primenjuju se od dana stupanja ZID ZPDV na

U vreme kada odredjeni broj penzionera u Srbiji nije zadovoljan svojim prihodima na osnovu penzija , ne čudi što se jedan deo njih, koji sebe još uvek smatra radno sposobnim, odlučuje da osnuje svoju preduzetničku radnju ili društvo sa ograničenom odgovornošcu. Penzioneri koji su otišli u redovnu starosnu penziju I rešili da otvore preduzetničku radnju u obavezi su da plaćaju porez I PIO( ne gube penziju), dok penzioneri koji su u

Pravo na godišnji odmor Pravo na godišnji odmor je jedno od najosnovnijih prava zaposlenih iz radnih odnosa. Prema Zakonu o radu, u svakoj kalendarskoj godini zaposleni ima pravo na godišnji odmor u trajanju od najmanje 20 radnih dana. Iako smo svesni da ovo u praksi, nažalost, nije uvek tako, bitno je da poznajete svoja prava, odnosno prava zaposlenih. Zaposleni se ne može odreći prava na godišnji odmor. Niko ne može

Poslednjih nekoliko godina, naročito sa razvojem elektronske trgovine, sve je zastupljeniji  takozvani  fleksibilni model zapošljavanja odnosno rad van prostorija poslodavca (rad od kuće, rad na daljinu, remote). Vrste poslova koje zaposleni može obavljati od kuće ili na daljinu nisu precizirane Zakonom. Rad van prostorija poslodavca se najčešće primenjuje u obavljanju IT usluga – programiranja, održavanja sajtova, administriranja društvenih mreža, kao i istraživanja tržišta, unosa podataka i pravljenja različitih baza,  zatim