Jedan od zahteva koje preduzetnik treba da ispuni da bi mogao da ostvari pravo na paušalno oporezivanje u narednoj godini je da u tekućoj godini njegov promet ne bude veći od 6 miliona dinara.

Na prvi pogled, jasno nam je da je promet veličina koja se odnosi na obim prodaje, ali kako to često biva, kada se pozabavimo detaljima, jave se prve dileme.

Da li je promet:

• iznos dobara i usluga koje smo prodali svojim kupcima, ili
• iznos dobara i usluga koje smo naplatili?

Datum plaćanja možemo lako da utvrdimo sa izvoda sa tekućeg računa banke, ali kako odrediti datum prodaje? Odnosno kako odrediti kojoj godini pripada određena prodaja?

Ova dva pitanja možemo preformulisati u:

• Da li je promet prihod od prodaje ili priliv novca od prodaje?
• Kada možemo smatrati da je nastao prihod?
• Kada treba da izdamo račun kupcu?

Nažalost, Zakon o porezu na dohodak građana koji definiše paušalno oporezivanje i uslove koje je potrebno ispuniti da bi Poreska uprava preduzetniku odobrila pravo na ovaj metod oporezivanja, ne nudi odgovor na pitanje šta je to promet.

U nedostatku zakonskih normi koje bi definisale šta čini promet iz člana 40. Zakona o porez na dohodak građana, osvrnućemo se na druge zakonske norme i računovodstvenu regulativu.

U računovodstvenim normama koje se primenjuju u našoj zemlji prihod se priznaje prema principu fakturisane realizacije, a ne naplećene realizacije. Dakle, prihod je nastao onda kada ste isporučili dobro ili uslugu a ne kada ste primili novac od prodaje. Zakon o porezu na dodatu vrednost govori o prometu kao o iznosu prodatih dobara i usluga.

Prema našem mišljenju, i pod prometom u smislu člana 40. Zakona o porezu na dohodak građana treba podrazumevati prihod od prodaje a ne priliv novca od prodaje. U skladu sa našim mišljenjem, preduzetnik koji bi oprihodovao više od 6 miliona dinara (prodao više od 6 miliona dinara dobara i usluga tokom godine) ne bi mogao da ostvari pravo na paušalno oporezivanje u narednoj godini. Ako bismo rekli da je preduzetnik imao više od 6 miliona dinara priliva na tekućem računu u toku godine, mogli bismo da posumnjamo da je probio limit, ali bez podatka o ukupnim prihodima, ne možemo doneti zaključak.

Koja je razlika između prihoda i priliva objasnićemo na jednostavnom primeru.

Recimo da ste prodali jednu fotelju kupcu. Kupac je platio avansno 27.07.2017. godine, a vi ste mu isporučili fotelju 30.07.2017. Priliv je nastao danom uplate (27.07.2017.) a prihod danom kada ste isporučili robu (30.07.2017. godine). O izvršenoj isporuci treba da izdate račun koji je dokument prodaje ali i prihoda. Ovaj račun beležite u KPO knjizi.

Prihod i priliv mogu nastati istog dana, ili priliv može prethoditi prihodu (kao u našem primeru), odnosno slediti nakon prihoda (plaćanje nakon isporuke).

Prihod ne nastaje prilivom novca, kako neki preduzetnici pogrešno rezonuju, te izdaju račune na dan kada im kupci uplate novac. Prodaja je trenutak u toku dobara i usluga, a priliv momenat u toku novca, i oni su vremenski nezavisni.

Kada su i priliv i prihod u istoj godini, iznos prihoda i priliva u godini su isti, pa nam nije toliko važno da li se limit od 6 miliona godišnje odnosni na prihode ili prilive.

Međutim, kada prihod i priliv pripadaju različitim godinama, ova diferencijacija dobija na značaju.

Recimo da isporučite robu i izdate račun u 2016. godini, ali naplata stigne tek u 2017. godini, po našem mišljenju, iznos naplate koji se odnosi na realizaciju 2016. godine uvećava godišnji promet 2016. godine. Drugim rečima, prihod je nastao u 2016. godini jer ste tada prodali robu, a naplata se desila naredne godine.

Hajde da razmotrimo još jednu situaciju. Pretpostavimo da ste fakturisali dobra i usluge u 2017. godini u ukupnom iznosu od 5.5 miliona dinara. U decembru mesecu ugovarate novi posao, u kupac vam uplaćuje avans u iznosu od milion dinara. Dobra ćete isporučiti u februaru 2018. godine. Pitanje je – kojoj godini pripada ovaj promet.

Kao što smo već napomenuli, smatramo da u vezi sa prometom treba odlučivati na osnovu sledećih principa:

1. U obzir treba uzeti fakturisane prihode, a ne naplatu.
2. Prihod nastaje danom isporuke dobra odnosno danom kada se okonča pružanje usluge.

Kada ih primenimo na prethodni primer, zaključujemo da priliv nastao u decembru odgovara prihodu 2018. godine, te da preduzetnik nije „probio“ limit za paušalno oporezivanje u narednoj godini.

Jedan od faktora koji unosi zabunu u našu temu je činjenica da Poreska uprava ponekad traži od preduzetnika da predaju potvrdu o prometu sa tekućeg računa banke iz tekuće godine kao dokaz da preduzetnik nije ostvario promet veći od 6 miliona dinara, iako je zakonska obaveza prestala za to pre nekoliko godina. Takođe, podaci o prometu na tekućem računu preduzetnika mogu biti samo indikativni iz sledećeg razloga.

U promet po tekućem računu ulaze sva plaćanja – bankarska provizija, prilivi i odlivi po osnovu pozajmica i kredita, prodaja odnosno kupovina stranih valuta i drugo. Na taj način, sredstva koja nisu povezana sa prodajom figuriraju u iznosu prometa u ovoj potvrdi koju vam izdaje poslovna banka.

Ukoliko se desi da vaš promet po tekućem računu prelazi 6 miliona dinara, a zbir svih računa koje ste izdali tokom godine ne prelazi 6 miliona dinara, treba da podnesete Poreskoj upravi na uvid vašu KPO knjigu, kao dokaz o prometu u tekućoj godini i objašnjenje šta je ušlo u promet po tekućem računu a ne čini prihod od prodaje. Poreska uprava će po pravilu uvažiti podatke iz KPO knjige i izvoda sa tekućeg računa poslovne banke na kojem se mogu videti promene koje ne predstavljaju prihod a ulaze u promet na tekućem računu (na primer, izvod na kojem se vidi da su vam na tekući račun „legla“ sredstva od prodaje deviza koje vam je prethodno ino-kupac uplatio na vaš devizni račun).

Još jedno često pitanje je – kada izdati fakturu odnosno račun.

Račun je dokument o izvršenom prometu – isporučenom dobru ili pruženoj usluzi. Prilikom isporke dobara i usluga vi ostvarujete prihod, a dokument na osnovu koga se prihod beleži je račun.

Račun treba izdati na dan kada nastaje promet (promena vlasništva – isporuka) dobara odnosno usluga, ili nakon toga. Kod dobara je jasno da je datum prometa dan kada dobro predamo kupcu. Kod usluga, prema opštem pravilu, promet nastaje poslednjeg dana pružanja usluge, pa tada treba izdati račun.

Ukoliko se radi o periodičnim uslugama odnosno uslugama koje se delimično, sukcesivno pružaju (usluge na mesečnom ili tromesečnom nivou) račun ćete izdati u skladu sa dinamikom fakturisanja koja je uređena ugovorom između vas i kupca (obično poslednjeg dana perioda za koji se pruža usluga – meseca ili tromesečja).

Prema tome, datum plaćanja ne određuje datum fakturisanja odnosno prihod ne nastaje danom plaćanja.

Razlike između fakturisanog prihoda i priliva novca su uobičajene i česte u poslovnoj praksi, a knjiga KPO služi da pruži podatke o prihodu odnosno o računima koji su osnov za primljeni novac.

Ukoliko primite novac pre nego što isporučite uslugu i izdate račun možete vašem kupcu izdati predračun. Njega ne unosite u KPO obrazac, pa možete voditi pomoćnu internu evidenciju o izdatim predracunima.

 

 

 

 

 

 

 

www.mojafirma.rs