Ukoliko ste odlučili da se registrujete za obavljanje neke privredne delatnosti, vrlo je verovatno da ćete se prvobitno registrovati kao preduzetnik i to tzv. preduzetnik paušalac. Kroz neko vreme može doći do povećanja obima posla i kao preduzetnik ćete početi da zapošljavate druge ljude. U jednom trenutku kada broj zaposlenih pređe cifru od npr. 10, 15 i više zaposlenih, shvatićete da je celishodnije da delatnost nastavite da obavljate u formi društva s ograničenom odgovornošću. Ovaj tekst je posvećen upravo toj situaciji: kako da istu privrednu delatnost više ne obavljate kao preduzetnik već kao društvo s ograničenom odgovornošću (u daljem tekstu: Društvo).

Uopšteno

Na gorepomenutu situaciju se primenjuje Zakon o privrednim društvima („Sl. glasnik RS“, br. 36/2011, 99/2011, 83/2014 – dr. zakon i 5/2015), koji članom 92. propisuje mogućnost nastavka obavljanja delatnosti preduzetnika u formi privrednog društva.
Naime, preduzetnik može doneti odluku o nastavku obavljanja delatnosti u formi privrednog društva, pri čemu se primenjuju odredbe ovog zakona koje se odnose na osnivanje date forme društva.
Na osnovu odluke o nastavku obavljanja delatnosti u formi privrednog društva vrši se istovremeno brisanje preduzetnika iz registra privrednih subjekata i registracija osnivanja privrednog društva koje preuzima sva prava i obaveze preduzetnika nastale iz poslovanja do trenutka osnivanja tog privrednog društva. Posle osnivanja privrednog društva, bivši preduzetnik postaje član tog društva.

Nakon gubitka svojstva preduzetnika, to fizičko lice ostaje odgovorno celokupnom svojom imovinom za sve obaveze nastale u vezi sa obavljanjem delatnosti do trenutka brisanja preduzetnika iz registra.

Procedura

1. Odluka o nastavku obavljanja delatnosti u formi društva s ograničenom odgovornošću (u daljem tekstu: Odluka)

Preduzetnik donosi Odluku o nastavku obavljanja delatnosti u formi društva s ograničenom odgovornošću. Ovom Odlukom preduzetnik izražava volju da prestane da obavlja delatnost u statusu preduzetnika, a da sa obavljanjem delatnosti nastavlja osnivanjem društva s ograničenom odgovornošću. Osim same Odluke, potrebno je sačiniti i osnivački akt društva koje nastavlja obavljanje delatnosti, a koji akt može biti sadržan u Odluci, ali može biti i poseban akt. Celishodnije je i u praksi najčešći slučaj da osnivački akt bude sadržan u Odluci, a koja Odluka tom prilikom sadrži sve elemente koji se inače nalaze u svakom osnivačkom aktu prilikom osnivanja društva s ograničenom odgovornošću.

Odluka mora biti sačinjena u pisanoj formi i overena od strane nadležnog državnog organa da bi proizvodila pravno dejstvo. Overa odluke se može obaviti  kod javnog beležnika. Taksa za overu se uplaćuje na licu mesta prema instrukcijama koje se tom prilikom dobiju od službenika overe.

Overena Odluka je osnov za podnošenje registracione prijave Agenciji za privredne registre za brisanje preduzetnika iz registra preduzetnika i istovremeno je osnov za podnošenje prijave za upis društva u registar privrednih društava.

2. Poreska uverenja

Sledeći korak je pribavljanje poreske dokumentacije i to:

• Dokaz o izmirenim obavezama javnih prihoda izdat od strane nadležne organizacione jedinice Poreske Uprave RS;
• Dokaz o izmirenim obavezama javnih prihoda izdat od poreske administracije nadležne jedinice lokalne samouprave.

Naime, ukoliko pitate službenika APR-a da li je potrebno pribaviti ova dva dokumenta, službenik će Vam usmeno reći kako to nije potrebno pribavljati, iako je u samom obrascu za APR potrebno označiti da se ista dokumenta prilažu. Iskustveno, celishodnije je pribaviti gorenavedena dokumenta, uprkos usmenom uputstvu službenika, jer APR ima pravo da odbaci prijavu zato što nisu priložena sva dokumenta koja se u obrascu zahtevaju, u kom slučaju neće biti od velike pomoći pozivanje na to šta je službenik usmeno rekao. Čak i da priložite dokumenta koja nisu neophodna, APR sasvim sigurno neće odbiti prijavu zbog ’’viška’’ dokumentacije.

3. Uplata osnivačkog kapitala

Osnivački kapital se može uplatiti bilo pre registracije u APR-u, bilo nakon registracije u APR-u, a najkasnije u roku od 5 godina od dana zaključenja Odluke.

U slučaju da se osnivački kapital uplaćuje pre registracije u APR-u, neophodno je uz dokumentaciju priložiti i Potvrdu banke o uplaćenom osnovnom kapitalu na tzv. depozitni odnosno privremeni račun društva koje se osniva.

4. Registracija u APR-u

Na osnovu overene Odluke vrši se brisanje preduzetnika iz registra APR-a, a upisuje osnivanje društva.

Dokumentacija koja se predaje u APR je sledeća:

• Overena Odluka o nastavku obavljanja delatnosti u formi društva s ograničenom odgovornošću;
• Registraciona prijava brisanja preduzetnika;

Napomena: u prijavi se ne popunjava datum prestanka obavljanja delatnosti, niti se plaća taksa za brisanje preduzetnika.

• Dokaz o izmirenim obavezama javnih prihoda izdat od strane nadležne organizacione jedinice Poreske Uprave RS;
• Dokaz o izmirenim obavezama javnih prihoda izdat od poreske administracije nadležne jedinice lokalne samouprave;
• Registraciona prijava osnivanja društva s ograničenom odgovornošću;
• Dokaz o identitetu člana društva, tj. fotokopija lične karte;
• Potvrda banke o uplati osnivačkog kapitala;
• Dokaz o uplati naknade (takse APR-a za osnivanje društva i objavu Osnivačkog akta, odnosno Odluke);
• Odluka o imenovanju zastupnika društva (ako zastupnik nije određen osnivačkim aktom, odnosno Odlukom o nastavljanju obavljanja delatnosti u formi društva s ograničenom odgovornošću);
• Obrazac overenih potpisa (više se ne zahteva u obrascima i njegovo prilaganje, ali je iskustveno najcelishodnije ipak priložiti i ovaj obrazac).

Ukoliko APR usvoji prijavu, tako nastalo društvo dobija matični broj i PIB koji se razlikuju od nekadašnjih preduzetničkih.

5. Banka

Nakon što APR donese Rešenje kojim usvaja prijavu, potrebno je da direktor društva ode u banku i otvori tekući račun novoosnovanog društva. Tom prilikom se prethodno uplaćen osnivački kapital prenosi sa privremenog računa (koji se tada gasi) na tekući račun društva.

Sva sredstva koja su se nalazila na računu preduzetnika koji je promenio formu ovom prilikom se prebacuju na novi račun Društva.

6. Poreska uprava

Sada kada Društvo ima i otvoren tekući račun, neophodno je o tome obavestiti i Poresku Upravu, što u praksi najčešće radi računovođa kojeg ste angažovali.

7. Pravne posledice prelaska u d.o.o.

Nakon gubitka svojstva preduzetnika, to fizičko lice ostaje odgovorno celokupnom svojom imovinom za sve obaveze nastale u vezi sa obavljanjem delatnosti do trenutka brisanja preduzetnika iz registra, odnosno osnivanja Društva. Dakle, brisanjem iz registra preduzetnik gubi pravo da obavlja privrednu delatnost, ali ostaje odgovoran sopstvenom imovinom u slučaju neispunjenja obaveza koje su nastale do momenta njegovog brisanja iz registra.

Pažnju treba posvetiti i radnom pravu, odnosno adekvatno evidentirati nastalu pravnu promenu u odnosu sa zaposlenima. Naime, potrebno je zaključiti Anekse ugovora o radu ili nove ugovore o radu, zavisi šta je u svakom konkretnom slučaju celishodnije, gde se zapravo jedino menjaju podaci o poslodavcu (poslovno ime, matični broj, itd.).

Isto važi i za odnose sa poslovnim partnerima, koje takođe treba obavestiti o nastaloj pravnoj promeni, i u skladu sa tim im dostaviti obaveštenja ili zaključiti Anekse ugovora koji su u tom momentu na snazi, a kojima se evidentira nastala promena.