Mnoge firme za obavljanje svakodnevnih poslova koriste putnički automobil. S obzirom na različite osnove korišenja vozila javljaju se i brojna pitanja i nedoumice. U ovom tekstu pokušaćemo da odgovorimo na neke od njih.
Kako doći do automobila?
Pravna lica i preduzetnici putnički automobil koji će koristiti za poslovne potrebe mogu kupiti od pravnih i fizičkih lica, uzeti na lizing (finansijski ili operativni) od lizing kuće, zakupiti od pravnih ili fizičkih lica ili odobriti zaposlenom upotrebu privatnog automobila u službene svrhe. Firma može da primi automobil kao poklon, a može se urediti i da osnivači unesu automobil kao ulog u privredno društvo.
Kada se firma odluči za kupovinu, putnički automobil postaje njena imovina. U poslovnim knjigama po pravilu se beleži kao osnovno sredstvo koje podleže amortizaciji.
Na kraju poslovne godine, u bilansu uspeha kao trošak će biti iskazan godišnji iznos amortizacije automobila, a za potrebe obračuna poreza na dobit biće priznat iznos amortizacije obračunat po poreskim propisima.
Dakle, svake godine, kao trošak firma će beležiti deo vrednosti automobila (trošak amortizacije), a ne njegovu ukupnu vrednost.
Kupovina putničkog automobila može biti oporezovana porezom na prenos apsolutnih prava ili porezom na dodatu vrednost, što zavisi od toga od kog lica se nabavlja automobil kao i od godine kada je to lice nabavilo vozilo.
Ukoliko se na ovaj promet obračuna PDV, većina firmi koje su obveznici PDV-a tako obračunati porez neće moći da odbije, s obzirom na to da je sva potrošnja koja nastaje u vezi sa putničkim automobilom, njegovom nabavkom, korišćenjem i održavanjem izuzeta od prava na odbitak prethodnog poreza, u skladu sa članom 29. Stav 1 tačka 1 Zakona o porezu na dodatu vrednost.
Ova restrikcija ne važi za firme koje vozila koriste isključivo za obavljanje delatnosti prometa i iznajmljivanja putničkih automobila i prevoza lica i dobara ili obuku vozača za upravljanje putničkim vozilom. Shodno tome, rent-a-car agencije, taksi i auto-škole imaju pravo na odbitak PDV iz računa koji se tiču nabavke putničkih vozila.
Troškovi goriva, rezervnih delova, održavanja i registracije vozila predstavljaju trošak firme koji se priznaje prilikom obračuna poreza na dobit/neto prihod preduzetnika.
Firma koja primi putnički automobil kao poklon, evidentiraće u svojim knjigama novo osnovno sredstvo i prihode u istoj vrednosti. Naime, prema pravilima knjigovodstva, povećanje imovine bez naknade (firma dobija vozilo a nije dužna da ga plati) ima tretman prihoda, koji se oporezuju porezom na dobit odnosno porezom na prihode od samostalne delatnosti1). Ovu činjenicu treba imati na umu prilikom planiranja poreskih obaveza.
Prijem poklona predmet je oporezivanja porezom na poklon, međutim, u opisanom slučaju, firma koja prima poklon oslobođena je plaćanja poreza na poklon prema članu 14. stav 4 tačka 3) Zakona o porezima na imovinu.
Osnivač može odlučiti da automobil u svom vlasništu unese u firmu kao ulog. O tome donosi odluku, a ova promena registruje se kao povećanje kapitala kod Agencije za privredne registre. Vrednost uloga (vozila) određuju saglasno sami osnivači, odnosno osnivač, ako firma ima samo jednog vlasnika.
Firma može obezbediti automobil i ugovaranjem lizinga sa lizing kućom. Automobil koji je u vlasništvu lizing kuće tokom trajanja lizinga daje se na koriščenje firmi koja za to plaća naknadu.
Naknada se sastoji od glavnice i kamate, a korisnik lizinga po pravilu ima pravo otkupa vozila po okončanju ugovora.
Iako na početku realizacije ugovora o finansijskom lizingu ne dolazi do prometa vozila (prenosa vlasništa nad vozilom sa lizing kuće na korisnika lizinga) lizing kuća obračunava a korisnik lizinga plaća PDV na ukupnu vrednost vozila. Ovo pravilo kosi se sa opštim principima PDV-a a uređeno je članom 4 stav 3 tačka 2a) Zakona o porezu na dodatu vrednost.
Za razliku od finansijskog lizinga, operativni lizing je sličan (običnom) zakupu. Zakupnina ima tretman poslovnog troška, a obračunati PDV mogu da koriste samo lica iz člana 29. koja smo več pomenuli u tekstu (rent-a-car, taksi, auto-škole i firme sa sličnom delatnošću).
Zakup automobila reguliše se ugovorom o zakupu, sa fizičkim ili pravnim licem. Ukoliko je zakupodavac fizičko lice, firma zakupac dužna je da prilikom svake isplate zakupnine obračuna, obustavi i plati porez na prihode od zakupa. Stopa poreza je 20%.
Na teret zakupca padaju troškovi upotrebe i tekućeg održavanja vozila (gorivo, mazivo, redovan servis, sitne popravke – zamena ulja i filtera).
Na teret zakupodavca padaju troškovi krupnih popravki. O ovome posebno treba voditi računa kada se radi o zakupu od fizičkog lica, s obzirom na to da plaćanje krupne popravke od strane zakupca vozila može imati tretman zakupnine.
Naime, zakupac “čini” zakupodavcu time što plaća trošak koji treba da padne na teret zakupodavca, te sa aspekta poreza ovo se tretira kao naknada za zakup (pa se na isti način i oporezuje).
Ukoliko je zakupodavac vozila preduzetnik ili pravno lice, porez na prihode koji smo pomenuli u prethodnom pasusu se ne plaća.
Firma može rešiti potrebe za vozilom i tako što će zaposlenom odobriti da svoje privatno vozilo koristi u poslovne svrhe. Vozilo može biti u vlasništvu zaposlenog ili nekog od članova njegove porodice, a poslodavac je dužan da mu isplati naknadu za korišćenje automobila. Način na koji će naknada biti obračunata može da uredi sam poslodavac, a do iznos od nešto preko 6.000 dinara ova isplata je neoporeziva.
Sa druge strane, firma može da odobri zaposlenom da automobil u vlasništvu firme koristi za privatne potrebe, takođe.
Firme nisu dužne da popunjavaju putne naloge prilikom korišćenja putničkih automobila, ali određeni broj privrednika i dalje to čini, radi sopstvene evidencije i zbog činjenice da u postupku poreske kontrole putni nalozi figuriraju kao dokaz potrošnje goriva.
www.mojafirma.rs