Pre svega, treba znati koji zakon nam je relevantan za određenu pravnu stvar, kako bismo znali koji propisi se na nas primenjuju i koji propisi su polazna tačka za postupak koji nas interesuje. U ovom slučaju, relevantni zakon je Zakon o zdravstvenoj zaštiti  („Sl. glasnik RS“, br. 107/2005, 72/2009 – dr. zakon, 88/2010, 99/2010, 57/2011, 119/2012, 45/2013 – dr. zakon, 93/2014, 96/2015 i 106/2015) i Pravilnikom o bližim uslovima za obavljanje zdravstvene delatnosti u zdravstvenim ustanovama i drugim oblicima zdravstvene službe ((„Sl. glasnik RS“, br. 43/2006, 112/2009, 50/2010, 79/2011, 10/2012 – dr. pravilnik, 119/2012 – dr. pravilnik i 22/2013)

Nadležno Ministarstvo je Ministarstvo zdravlja Republike Srbije.

Kako je reč o nešto komplikovanijoj oblasti, krenućemo od najopštijih ka najužim pojmovima kako biste stekli širu sliku, i to počinjemo najširim pojmom: zdravstvena služba.

Zdravstvenu službu čine:

1. a) zdravstvene ustanove – obavljaju zdravstvenu delatnost;
   b) privatna praksa – obavlja određene poslove zdravstvene delatnosti;
2. zdravstveni radnici i zdravstveni saradnici koji zdravstvenu delatnost obavljaju u zdravstvenim ustanovama i u privatnoj praksi.

Naš fokus u ovom tekstu su apoteke, bilo da su osnovane kao zdravstvene ustanove, bilo kao privatna praksa. U tom smislu, razmotrićemo sve karakteristike i jednih i drugih, jer je od izuzetnog značaja da se razgraniče ovi pojmovi. Iz pitanja koje smo dobili, najčešću konfuziju je stvaralo ko može biti osnivač čega.

Zdravstene ustanove

Zdravstvenu ustanovu može osnovati:

• Republika, autonomna pokrajina, lokalna samouprava;
• svako pravno ili fizičko lice (preduzetnik, d.o.o. i dr.) bez obzira na kvalifikacije

Sredstva koja se koriste za osnivanje zdravstvenih ustanova mogu poticati kako iz državne, tako i iz privatne svojine.

Vrste zdravstvenih ustanova

1. dom zdravlja;
2. apoteka;
3. bolnica (opšta i specijalna);
4. zavod;
5. zavod za javno zdravlje;
6. klinika;
7. institut;
8. kliničko-bolnički centar;
9. klinički centar.

Dakle, apoteka je samo jedna vrsta zdravstvene ustanove, pa se na osnivanje apoteke primenjuju svi opšti uslovi koji su propisani za osnivanje zdravstvenih ustanova.

Uslovi za osnivanje

Zdravstvena ustanova može obavljati zdravstvenu delatnost samo ako ispunjava uslove propisane zakonom, i to:

• ako ima određenu vrstu i broj zdravstvenih radnika odgovarajućeg stepena stručne spreme, sa položenim stručnim ispitom, a za obavljanje određenih poslova i sa odgovarajućom specijalizacijom, ili naučnim, odnosno nastavnim zvanjem;
• ako ima dijagnostičku, terapijsku i drugu opremu za bezbedno i savremeno pružanje zdravstvene zaštite za delatnost za koju je osnovana;
• ako ima odgovarajuće prostorije za prijem obolelih, odnosno zdravih lica, za obavljanje dijagnostičkih i terapijskih postupaka lečenja i smeštaj pacijenata, kao i za čuvanje lekova i medicinskih sredstava;
• ako ima odgovarajuće vrste i količine lekova i medicinskih sredstava koje su potrebne za obavljanje određene zdravstvene delatnosti za koju se zdravstvena ustanova osniva.

Bliže uslove u pogledu kadra, opreme, prostora i lekova, za osnivanje i obavljanje zdravstvene delatnosti zdravstvenih ustanova, propisuje ministar nadležnog ministarstva, i to Pravilnikom o bližim uslovima za obavljanje zdravstvene delatnosti u zdravstvenim ustanovama i drugim oblicima zdravstvene službe.

Rešenje o ispunjenosti uslova

Zdravstvena ustanova može obavljati zdravstvenu delatnost samo ako nadležno Ministarstvo rešenjem utvrdi da su ispunjeni uslovi propisani zakonom za obavljanje zdravstvene delatnosti, i može obavljati samo onu zdravstvenu delatnost koja je utvrđena rešenjem Ministarstva o ispunjenosti uslova za obavljanje upravo te zdravstvene delatnosti. Ovo rešenje donosi zdravstveni inspektor, u skladu sa Zakonom o zdravstvenoj zaštiti i Zakonom o opštem upravnom postupku.

Na rešenje se može izjaviti žalba ministru nadležnog ministarstva, i to u roku od 15 dana od dana prijema rešenja zdravstvenog inspektora.

Na osnovu rešenja o ispunjenosti uslova za obavljanje zdravstvene delatnosti, zdravstvena ustanova upisuje se u registar kod nadležnog privrednog suda, a počinje sa radom danom upisa u registar.

Uslovi za apoteke kao zdravstvene ustanove, koji su propisani članovima 8 i 9 Pravilnika, prema kojima se apoteka može osnovati i obavljati farmaceutsku zdravstvenu delatnost ako ima najmanje dva diplomirana farmaceuta i jednog farmaceutskog tehničara sa srednjom školskom spremom. Organizaciona jedinica zdravstvene ustanove koja obavlja delatnost apoteke može obavljati delatnost ako ima jednog diplomiranog farmaceuta i jednog farmaceutskog tehničara – na 10.000 stanovnika. Ogranak apoteke može obavljati delatnost ako ima jednog diplomiranog farmaceuta i jednog farmaceutskog tehničara sa srednjom školskom spremom. Jedinica za izdavanje gotovih lekova može obavljati delatnost ako ima jednog diplomiranog farmaceuta.

Apoteka, odnosno druga zdravstvena ustanova koja organizuje galensku laboratoriju i jedinicu za farmakoinformatiku, kao posebne organizacione jedinice, pored navedenih zdravstvenih radnika ima i:

• u galenskoj laboratoriji: jednog diplomiranog farmaceuta specijalistu iz farmaceutske tehnologije i dva farmaceutska tehničara sa srednjom školskom spremom;
• u jedinici za farmakoinformatiku: jednog diplomiranog farmaceuta specijalistu iz farmakoinformatike na 150.000 stanovnika.

Pravilnikom su, takođe, propisane sledeće površine:

• apoteka iz člana 8 Pravilnika (zdravstvena ustanova): ukupno 45m² od čega
  • oficina: 20m²,
  • materijalka 8m²,
  • laboratorija za magistralnu izradu lekova i za pranje posuđa: 10m² i
  • garderoba sa sanitarnim čvorom: 7m².
• ogranak apoteke iz člana 8 Pravilnika (zdravstvena ustanova): ukupno 30m² od čega
  • oficina: 15m²,
  • materijalka: 4m²,
  • laboratorija za magistralnu izradu lekova sa prostorom za pranje laboratorijskog posuđa: 4m² i
  • sanitarni čvor sa garderobom: 7m².

Akt o osnivanju

Osnivač zdravstvene ustanove donosi akt o osnivanju koji sadrži:

1. naziv i sedište, odnosno ime i prebivalište osnivača;
2. naziv i sedište zdravstvene ustanove;
3. delatnost zdravstvene ustanove;
4. iznos sredstava za osnivanje i početak rada zdravstvene ustanove i način obezbeđivanja sredstava;
5. prava i obaveze osnivača u pogledu obavljanja delatnosti zbog koje se zdravstvena ustanova osniva;
6. međusobna prava i obaveze zdravstvene ustanove i osnivača;
7. organe upravljanja zdravstvene ustanove u osnivanju i njihova ovlašćenja;
8. lice koje će do imenovanja direktora zdravstvene ustanove obavljati poslove i vršiti ovlašćenja direktora;
9. rok za donošenje statuta, imenovanje direktora i organa upravljanja.

Zdravstvena ustanova može se ukinuti, spojiti sa drugom zdravstvenom ustanovom ili podeliti na više zdravstvenih ustanova. O ovim postupcima odlučuje:

• za zdravstvene ustanove u državnoj svojini odlučuje Vlada uz konsultaciju sa osnivačem;
• za zdravstvene ustanove u privatnoj svojini odlučuje osnivač.

Privatna praksa

Privatnu praksu može osnovati:

• nezaposleni zdravstveni radnik sa položenim stručnim ispitom;
• zdravstveni radnik korisnik starosne penzije, uz saglasnost komore zdravstvenih radnika.

Lica koja ne ispunjavaju navedene uslove ne mogu osnovati privatnu praksu, ali mogu osnovati zdravstvenu ustanovu, na način koji smo gore opisali.

Osnivač privatne prakse samostalno obavlja delatnost kao preduzetnik, pa se samim tim na rad privatne prakse primenjuju propisi kojima je uređena oblast privatnog preduzetništva.

Vrste privatne prakse

Privatna praksa može se osnovati kao:

1. ordinacija lekara, odnosno stomatologa (opšta i specijalistička);
2. poliklinika;
3. laboratorija (za medicinsku, odnosno kliničku biohemiju, mikrobiologiju, patohistologiju);
4. apoteka;
5. ambulanta (za zdravstvenu negu i za rehabilitaciju);
6. laboratorija za zubnu tehniku.

Zdravstveni radnik može osnovati samo jedan oblik privatne prakse.

Uslovi za osnivanje privatne prakse

Zdravstveni radnik može osnovati privatnu praksu pod uslovom:

1. da ima opštu zdravstvenu sposobnost;
2. da je završio fakultet, odnosno odgovarajuću školu zdravstvene struke i položio stručni ispit, a za specijaliste i odgovarajući specijalistički ispit;
3. da je izvršio upis u imenik nadležne komore;
4. da je dobio, odnosno obnovio odobrenje za samostalni rad;
5. da ispunjava uslove propisane ovim zakonom, a koji se tiču osnivanja i početka rada privatne prakse u pogledu kadra, opreme, prostora i lekova;
6. da mu pravnosnažnom sudskom odlukom nije izrečena krivična sankcija – mera bezbednosti zabrane obavljanja zdravstvene delatnosti, odnosno da mu odlukom nadležnog organa komore nije izrečena jedna od disciplinskih mera zabrane samostalnog rada, u skladu sa zakonom kojim se uređuje rad komora zdravstvenih radnika;
7. da ispunjava druge uslove utvrđene zakonom.

Bliže uslove u pogledu kadra, opreme, prostora i lekova za osnivanje i obavljanje određenih poslova zdravstvene delatnosti privatne prakse, propisani su Pravilnikom o bližim uslovima za obavljanje zdravstvene delatnosti u zdravstvenim ustanovama i drugim oblicima zdravstvene službe.

Uslovi za apoteke kao privatnu praksu propisani su članovima 40 stav 1. tačka 4) i 45 Pravilnika, prema kojima se može osnovati i obavljati poslove farmaceutske zdravstvene delatnosti ako u pogledu kadra ima jednog diplomiranog farmaceuta i pojedine prostorije, koje u zavisnosti od namene treba da imaju površine od ukupno 30 m² od čega:

• oficina: 15m²,
• materijalka 4m²,
• laboratorija za magistralnu izradu lekova sa prostorom za pranje laboratorijskog posuđa 4m² i
• sanitarni čvor sa garderobom 7m².

Rešenje o ispunjenosti uslova za obavljanje poslova privatne prakse

Privatna praksa može obavljati određene poslove zdravstvene delatnosti samo ako nadležno Ministarstvo rešenjem utvrdi da su ispunjeni uslovi propisani zakonom za obavljanje određenih poslova zdravstvene delatnosti. Rešenje donosi zdravstveni inspektor, u skladu sa Zakonom o zdravstvenoj zaštiti i Zakonom o opštem upravnom postupku. Na osnovu rešenja o ispunjenosti uslova za obavljanje određenih poslova zdravstvene delatnosti privatna praksa upisuje se u registar kod nadležnog privrednog suda, a počinje sa radom danom upisa u registar.

Privatna praksa može obavljati samo konkretno određene poslove zdravstvene delatnosti koji su utvrđeni rešenjem Ministarstva o ispunjenosti uslova za obavljanje upravo tih poslova zdravstvene delatnosti. Rešenjem Ministarstva utvrđuje se rad privatne prakse u jednoj ili u dve smene.

Privatna praksa može privremeno prestati sa obavljanjem određenih poslova zdravstvene delatnosti ako obavesti Ministarstvo o razlozima za privremeni prestanak obavljanja tih poslova. U tom slučaju, Ministarstvo donosi rešenje o privremenom prestanku obavljanja određenih poslova zdravstvene delatnosti privatne prakse. Privremeni prestanak može trajati najduže 12 meseci. Privatna praksa dužna je da o ponovnom početku obavljanja određenih poslova zdravstvene delatnosti obavesti nadležno Ministarstvo, opštinsku, odnosno gradsku upravu na čijoj teritoriji se nalazi sedište privatne prakse, kao i nadležnu komoru.

Brisanje privatne prakse iz registra

Privatna praksa briše se iz registra u slučaju:

1. odjave;
2. smrti osnivača privatne prakse;
3. ako osnivač privatne prakse trajno izgubi radnu sposobnost za obavljanje zdravstvene delatnosti, po odluci nadležnog organa;
4. ako osnivač privatne prakse izgubi poslovnu sposobnost (potpuno ili delimično), po odluci nadležnog suda;
5. ako osnivač privatne prakse zasnuje radni odnos, odnosno počne da obavlja drugu samostalnu delatnost kao osnovno zanimanje, odnosno ako bude izabran, imenovan ili postavljen na određenu funkciju u državnom organu, odnosno organu teritorijalne autonomije ili jedinice lokalne samouprave, za koju prima platu;
6. da ne započne obavljanje određenih poslova zdravstvene delatnosti u roku od 12 meseci od dana upisa u registar kod nadležnog organa;
7. ako osnuje više od jednog oblika privatne prakse;
8. ako obavlja delatnost u vreme privremenog prekida rada po odluci nadležnog organa;
9. kažnjavanja, više od tri puta, za obavljanje delatnosti za koje ne ispunjava propisane uslove;
10. izrečene mere zabrane obavljanja delatnosti zbog neispunjavanja uslova za obavljanje te delatnosti, a u roku određenom u izrečenoj meri ne ispuni te uslove, odnosno ne uskladi delatnost;
11. drugih razloga utvrđenih zakonom.

Privremena zabrana rada privatne prakse

Ministarstvo donosi rešenje o privremenoj zabrani rada privatne prakse, ako:

1. privatna praksa ne ispunjava propisane uslove u pogledu kadra, opreme, prostora i lekova;
2. obavlja poslove zdravstvene delatnosti suprotno rešenju Ministarstva kojim je utvrđena ispunjenost uslova za obavljanje određenih poslova zdravstvene delatnosti;
3. u postupku provere kvaliteta stručnog rada, odnosno obavljanja nadzora nad radom privatne prakse, bude izrečena jedna od mera utvrđenih ovim zakonom;
4. ne obnovi odobrenje za samostalni rad, odnosno ako mu odobrenje za samostalni rad bude oduzeto, u skladu sa ovim zakonom;
5. odlukom nadležnog organa komore osnivaču privatne prakse bude izrečena jedna od disciplinskih mera zabrane samostalnog rada;
6. istakne poslovno ime, odnosno obeleži privatnu praksu u suprotnosti sa rešenjem Ministarstva o ispunjenosti uslova za obavljanje određenih poslova zdravstvene delatnosti;
7. reklamira obavljanje stručno medicinskih postupaka i metoda zdravstvene zaštite, kao i druge zdravstvene usluge koje se pružaju u privatnoj praksi, suprotno odredbama člana 71. ovog zakona;
8. iz drugih razloga utvrđenih zakonom.

Privatna praksa može, na osnovu rešenja Ministarstva, ponovo početi sa obavljanjem određenih poslova zdravstvene delatnosti, ako u roku propisanom zakonom, odnosno utvrđenom rešenjem Ministarstva, otkloni razloge koji su doveli do privremene zabrane rada privatne prakse.

Specifičnosti za osnivanje apoteke

Dakle, apoteku kao zdravstvenu ustanovu može osnovati bilo preduzetnik, bilo privredno društvo, a apoteku kao privatnu praksu samo fizičko lice koje ispunjava gore navedene specifične uslove. Prvo preduzetnik ili privredno društvo registruje  u Agenciji za privredne registre, pa nakon toga tako registrovano društvo ili preduzetnik osniva apoteku (bilo kao zdravstvenu ustanovu ili privatnu praksu), koja se upisuje u registar nadležnog privrednog suda. Propisima je eksplicitno propisan kadar, što znači da ta lica moraju da budu angažovana po ugovoru o radu. Navedeni propisi ni na koji način ne regulišu pitanje vlasničkih udela u privrednom subjektu koji obavlja zdravstvenu delatnost, pa to nije uslov za osnivanje apoteke.