11
апр 2018
Otvaranje „radnje“ iz radnog odnosa
Preduzetnik je fizičko lice registrovano za obavljanje delatnosti u Agenciji za privredne registre. Preduzetnik nema svojstvo pravnog lica, ali ima poslovno ime, adresu sedišta, PIB i matični broj pod kojim obavlja delatnost.
Preduzetnik samostalno obavlja delatnost, a za svoje obaveze odgovara svojom celokupnom imovinu (privatnom i poslovnom).
U načelu, ne postoje zakonske prepreke da lice koje se registrovalo kao preduzetnik istovremeno bude zaposleno kod drugog poslodavca.
Zakon o radu uređuje koja lica mogu zasnovati radni odnos. Ovim Zakonom nije zabranjeno zapošljavanje osobe koja je istovremeno i preduzetnik.
Sa druge strane, Zakon o privrednim društvima, ne pominje da lice koje je zaposleno kod nekog drugog poslodavca ne može da registruje “preduzetničku radnju”.
Dakle, zakonskih ograničenja nema.
Lice koje “ima preduzetničku radnju” može da zasnuje radni odnos sa nekom drugom firmom (drugim preduzetnikom, privrednim društvom ili drugim privrednim subjektom).
Osoba koja je zaposlena može “iz radnog odnosa” da registruje “radnju” (da postane preduzetnik).
Potencijalni izvor ograničenja je ugovor o radu koji zaključuje poslodavac i lice koje želi da se bavi preduzetništvom (ili je već registrovano kao preduzetnik).
Ugovor o radu može sadržati odredbe koje predviđaju da zaposleni tokom rada kod poslodavca (nekada i određeni period nakon prestanka radnog odnosa) ne može samostalno, van delatnosti poslodavca, da se bavi istim poslovima kojima se bavi poslodavac.
Prema tome, zaposlena lica koja žele da se registruju kao preduzetnici, mogu to učiniti bez zakonskih “prepreka”, ali treba da vode računa o evenutalnim ograničenjima na koja su pristali potpisivanjem ugovora o radu sa poslodavcem.
Koje su posledice osnivanja preduzetnika “iz radnog odnosa”?
Činjenica da je određeno lice istovremeno zaposleno lice i preduzetnik pre svega se odražava na prijavu na obavezno socijalno osiguranje i obračun i plaćanje doprinosa za obavezno socijalno osiguranje.
I zaposlena lica i preduzetnici su kategorije obavezno socijalno osiguranih lica – zaposleni po osnovu radnog odnosa a preduzetnici po osnovu samostalne delatnosti.
Poslodavci su dužni da na obavezno socijalno osiguranje prijave svoje zaposlene i pre stupanja na rad. Preduzetnici se prijavljuju na obavezno socijalno osiguranje samostalno.
Registar osiguranih lica je jedinstven, i vode ga Fond PIO, RFZO i Centralni registar obaveznog socijalnog osiguranja (CROSO).
Svako lice može imati samo jednu aktivnu prijavu u registru.
Postavlja se pitanje šta se dešava sa licima koja su osigurana po više osnova (kao što su lica koja su preduzetnici i istovremeno zaposleni kod drugih poslodavaca).
Ova lica biće registrovana po osnovu prioritetnog osnova osiguranja.
Između radnog odnosa i samostalnog obavljanja delatnosti, prednost ima radni odnos.
To znači da će se u bazi podataka obaveznog socijalnog osiguranja “videti” samo prijava koju lice ima kao zaposleni, a ne i prijava na obavezno socijalno osiguranje preduzetnika.
Ukoliko je lice prvo osnovalo preduzetnika, a zatim se zaposlilo, u trenutku prijave na obavezno osiguranje po osnovu ugovora o radu biće odjavljeno sa osiguranja kao preduzetnik, na dan koji prethodi danu prijave. Na primer, lice zasniva radni odnos 01.02.2018. godine. Prilikom prijave, u sistemu se registruje prijava zaposlenog na dan 01.02.2018. i odjava preduzetnika na dan 31.01.2018.
Ukoliko lice registruje preduzetnika iz radnog odnosa, tada nije potrebno a ni moguće podneti prijavu na obavezno osiguranje za preduzetnika, jer prioritetna prijava i nakon registracije preduzetnika, za ovo lice, ostaje prijava u svojstvu zaposlenog.
Međutim, ukoliko lice raskine radni odnos ili radni odnos prestane iz bilo kod razloga, tada će poslodavac odjaviti zaposlenog sa danom prestanka radnog odnosa. Od narednog dana, prioritetni osnov ponovo postaje samostalno obavljanje delatnosti, te je potrebno da se lice (samostalno/samoinicijativno) prijavi kao preduzetnik u bazi podataka obaveznog socijalnog osiguranja.
Prijave i odjave sa obaveznog socijalnog osiguranja za zaposlene se mogu izvršiti online, putem portala croso.rs. Za osiguranike samostalne delatnosti ova mogućnost još uvek nije implementirana. Preduzetnici mogu izvrše prijavu i odjavu na šalterima Fonda PIO i RFZO, i to nadležnim filijalama i ispostavama prema sedištu.
Takođe, dva osnova osiguranja utiču i na obračun socijalnih doprinosa. Doprinos za obavezno zdravstveno osiguranje i doprinos za osiguranje u slučaju nezaposlenosti plaća se za jedno lice samo po jednom, prioritetnom osnovu, dok se doprinos za penzijsko i invalidsko osiguranje plaća po svim osnovama (višestruko).
Poslodavac će plaćati:
- Porez na zaradu
- Doprinose za obavezno socijalno osiguranje:
- PIO doprinos
- Doprinos za zdravstveno osiguranje
- Doprinosu za osiguranje u slučaju nezaposlenosti
Preduzetnik koji je istovremeno zaposlen kod drugog poslodavca će plaćati:
- Porez na zaradu (samo ako se opredelio za isplatu lične zarade)
- Doprinose za obavezno socijalno osiguranje:
- PIO doprinos
Nakon prestanka radnog odnosa, preduzetnik je u obavezi da se prijavi na obavezno socijalno osiguranje i nadalje plaća sva tri doprinosa za obavezno socijalno osiguranje (samostalna delatnost postaje prioritetni osnov osiguranja).
Za lice koje je istovremeno i preduzetnik i zaposleni upisuje se radni staž samo po osnovu rada u firmi (u suprotnom bi došlo do dupliranja radnog staža, jer se radni staž beleži u danima).
Prilikom obračuna visine penzije, uzima se u obzir iznos plaćenih doprinosa za penzijsko osiguranje po svim osnovama, tako da “dvostruke” uplate PIO doprinosa tokom rada preduzetnika – zaposlenog utiču na uvećanje budućeg iznosa penzije za ovo lice.