image_pdfimage_print

Poslednjih nekoliko godina, naročito sa razvojem elektronske trgovine, sve je zastupljeniji  takozvani  fleksibilni model zapošljavanja odnosno rad van prostorija poslodavca (rad od kuće, rad na daljinu, remote).

Vrste poslova koje zaposleni može obavljati od kuće ili na daljinu nisu precizirane Zakonom.

Rad van prostorija poslodavca se najčešće primenjuje u obavljanju IT usluga – programiranja, održavanja sajtova, administriranja društvenih mreža, kao i istraživanja tržišta, unosa podataka i pravljenja različitih baza,  zatim prevodilačkih, dizajnerskih, knjigovodstvenih, konsultantskih usluga i slično.

Sa aspekta poslodavca, ovaj model zapošljavanja ima bitne pogodnosti  u vidu smanjenja određenih troškova kao što su na primer troškovi poslovnog prostora za obavljanje delatnosti  i troškovi prevoza zaposlenih.

Sve navedeno predstavlja u određenoj meri pojeftinjenje  samih troškova poslovanja.

 

Obavezno zaključite ugovor o radu na daljinu

Obzirom na specifičnosti koje karakterišu fleksibilan model zapošljavanja bitno je da prava i obaveze kako poslodavca tako i zaposlenog budu jasno precizirani.

Ugovor o radu koji se zaključuje između poslodavca i zaposlenog koji obavlja rad van prostorija poslodavca mora da sadrži:

  • Trajanje radnog vremena
  • Način vršenja nadzora nad radom i kvalitetom obavljanja poslova zaposlenog
  • Sredstva za rad za obavljanje poslova koje je poslodavac dužan da nabavi, instalira ili održava
  • Upotrebu i korišćenje sredstava zaposlenog kao i naknadu troškova za njihovu upotrebu
  • Naknadu drugih troškova rada i način njihovog utvrđivanja
  • Sva druga prava i obaveze koji su bitni za obavljanje rada.

Zakonom o radu je definisano da osnovna zarada zaposlenog koji obavlja rad van prostorija poslodavca ne može biti utvrđena u manjem iznosu  od osnovne zarade zaposlenog koji obavlja iste poslove u prostorijama poslodavca.

Nema razlike u radu na daljinu i radu iz prostorija poslodavca

Sve odredbe Zakona o radu o rasporedu i preraspodeli  radnog vremena, prekovremenom radu, noćnom radu, odmorima i odsustvovanjima primenjuju se kao i kod obavljanja poslova u prostorijama poslodavca osim ako nisu definisani drugačije opštim aktom i ugovorom o radu.

To zapravo znači da Zakon o radu ostavlja mogućnost poslodavcu da utvrdi svojim opštim aktom i ugovorom o radu drugačiji način i obim rada, s tim da tako utvrđena prava ne mogu biti manja od prava utvrđenih Zakonom.

Odredbom člana 42. Zakona o radu, zaposleni koji rade od kuće ili na daljinu u potpunosti su izjednačeni sa zaposlenima koji rade u prostorijama poslodavca. Suštinski je jedina razlika mesto rada i određene specifičnosti vezane za fleksibilan način rada.

Zaposlenom koji radi van prostorija poslodavca, u skladu sa Zakonom, ugovorom o radu i opštim aktom, pripada i pravo na druga primanja u vidu naknade za službeni put, naknade za ishranu u toku rada, regres, solidarne pomoći, jubilarne nagrade i druga primanja na isti način kao i zaposlenom u prostorijama poslodavca.

Rokovi za izvršenje poslova i sam obim posla ne mogu se odrediti na način kojim bi se zaposlenom onemogućilo pravo da koristi odmor u toku dnevnog rada, kao i dnevni, nedeljni i godišnji odmor u skladu sa zakonom i opštim aktom.

Razlike u radnom vremenu prilikom rada na daljinu i tip ugovora

U zavisnosti od obima poslova, ugovor se može sklopiti sa punim radnim vremenom od 8 časova rada dnevno, ili sa nepunim radnim vremenom, odnosno kraćim od 8 časova dnevno.

Poslodavac koji zasniva radni odnos sa zaposlenim koji radi na poslovima van prostorija poslodavca, može zaključiti ugovor o radu na neodređeno ili određeno vreme, u zavisnosti od obima posla i potreba poslodavca.

Ukoliko se radi o poslovima trajnog karaktera, ugovor se zaključuje na neodređeno vreme.

U suprotnom, ukoliko se radi o privremenim poslovima, ugovor se može zaključiti za rad na određeno vreme odnosno za vreme trajanja predviđenog posla ili projekta, a najduže u trajanju od 24 meseca.

Nadgledanje rada na daljinu

Jedan od bitnih elemenata ugovora o radu sa fleksibilnim radnim vremenom je način na koji će poslodavac vršiti nadzor nad radom i kvalitetom obavljanja poslova. Sam način obavljanja nadzora mora biti poznat zaposlenom, koji će raditi van prostorija poslodavca, još prilikom potpisivanja ugovora.

Jedan od najefikasnijih vrsta nadzora rada na daljinu je svakako podnošenje periodičnih izveštaja: dnevnih, nedeljnih, mesečnih i sl. Što se tiče samog nadzora, poslodavac može da zahteva da se ugovori povremena poseta.

Međutim, poslodavac nema pravo da obavi ovakve posete ukoliko one nisu predviđene ugovorom o radu.

 

Sredstva za obavljanje poslova na daljinu

Zaposleni koji rade van prostorija poslodavca mogu koristiti:

  • sredstva za rad koja su u vlasništvu poslodavca. U tom slučaju poslodavca je dužan da održava ta sredstva – misli se na popravke i zamene dotrajalih delova
  • sredstva za rad u vlasništvu zaposlenog; i za ta sredstva je propisana naknada troškova za njihovu upotrebu. Zakonom je predviđeno da se ugovorom o radu utvrdi visina troškova za upotrebu ovih sredstava koje će poslodavac da nadoknadi zaposlenom.

Naknada drugih troškova rada na daljinu

Pod drugim troškovima rada koje poslodavac treba da nadoknadi zaposlenom koji radi van prostorija poslodavca bi se podrazumevali troškovi struje, grejanja, osvetljenja i dr. Bitno je da visina tih troškova i način nadoknade budu definisani ugovorom o radu.

Prema Zakonu o radu, naknada ovih troškova nije oporeziva. Međutim, Zakon o porezu na dohodak građana ova davanja tretira kao naknadu troškova zaposlenih koja su  oporeziva i potrebno je na te nadoknađene troškove platiti porez od 10%, a doprinosi se ne plaćaju.